АНЕГДОТЕ

МЛАДИЦА МОЖЕ, А СЛАВОЉУБ ИМА ВОЉУ

Те 1999. године познати и позамашни пекар Славољуб Вучићевић Рундо, тежак око 160 килограма, крстио је свог четвртог сина Милутина у присуству малог „краљевачког еснафа“. Занатлије су одрешиле кесу за шесто дете свога брата, како се међусобно називају. Војислав Јанићијевић – Јанез, даривао је малог Милутина са 1000 немачких марака, Маре Стругар са 500, Пајо Видра са 200 немачких марака. Кесу је разрешио и Драган Ђерковић Ђерка, казанџија и некадашњи наставник фискултуре.

Лекар Јоргован Марковић је намеру да шездесетогодишњи Славољуб са четвртом женом Данијелом која је тада имала 32 године,  изроди још једног сина прокоментарисао речима:

– Младица може, Славољуб има вољу.

Уз смех присутних, и Славољуб се задовољно смешкао. Иначе, он је био  познати пекар из Краљева, један од оних хуманих људи који су свој хлеб често поклањали народу и сиротињи, посредством епархије Жичке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *