МЕСТА

ГОСПОДАР ВАСИН КОНАК

Господар Васин конак у Краљеву налази се у данашњој Карађорђевој улици број 1, а за његов настанак везане су три претпоставке. По једној, пошто су Обреновићи у Краљеву (тада Карановцу) подигли цркву, епископ Јанићије је подигао конак у коме су Обреновићи одседали када су долазили у Краљево. По другој верзији, конак је сазидао кнез Милош 1826. године као државно здање за седиште нахијског кнеза Васе Поповића. Поуздано се зна да је од 1833. године конак био резиденција владике Јанићија. По трећој верзији Конак је 1831. године у тадашњем Карановцу, који је у то време имао 180 кућа, око 40 дућана, једну цркву и школу са педесетак ђака, за своје потребе саградио кнез Пожешке нахије Василије Васа Поповић, па отуда и назив – Господар Васин конак. Владика Николај Велимировић (1880-1956) је 1936. из манастира Жиче у конак преселио седиште жичке епархије, уз речи: “Хоћу да град види када владика долази и када одлази, када леже и када устаје, с ким се састаје и с ким се растаје.” У свом новом епархијском дому владика Николај је живео и стварао до 1941. године. После Другог светског рата, 1945. године у Господар Васином конаку најпре су били смештени војна команда и затвор, да би после реконструкције 1951. године постао Градски музеј.

Зграда конака је спратна, у основи правоугаона, величине 18,45×12,20 m. Приземље је зидано у камену, а спрат у бондручном конструктивном систему. Кров конака је четвороводан и покривен ћерамидом. У приземљу је отворени трем, оџаклија и још четири помоћне просторије. На спрат се долазило преко дрвених степеница из отвореног трема на данас затворени доксат. Конак је током времена претрпео многе измене. Најнужнији грађевински радови изведени су 1950. године, како би од наредне године у овом простору отпочео са радом Народни музеј.

Данас има нову функцију, као Православни духовни центар „Владика Николај Велимировић“. У приземљу конака смештена је књижара, док је на спрату велики радни салон и капела посвећена владики Николају у којој се налази и део његових моштију.

 

Фотографија: Лејла Диздаревић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *