ВРЕМЕПЛОВ

КРАЉЕВДАН

До септембра 1998. године Краљево је свој Дан обележавало сваког 29. новембра. После прве смене власти на демократским изборима 1997. године, чиме је прекинут континуитет власти од завршетка Другог светског рата, у Краљеву су се стекли услови за стварање нове друштвене климе. Тако је, поред хералдичких обележја града, који су везани за Жичу као крунидбено место српских краљева кроз средњевековну, али и новију историју, дошао на дневни ред и избор Дана града Краљева.

Због самог имена града које у основи носи именицу краљ, а и због жеље да се ухвати још јача веза са светлом историјом државе Немањића, када је ондашња Србија била респектабилна сила и значајан фактор у историји Европе, стигао је предлог да се за Дан града Краљева изабере баш 7. октобар дан у народу, познат као Краљевдан, а кога Српска православна црква слави као Светог Симона Монаха у знак сећања на монашко име Стефана Првовенчаног.

Предлог је стигао 1998. године после саветовања три директора краљевачких установа културе који су тада радили на поставци која је обрађивала осамдесету годишњицу пробоја Солунског фронта. То су били Слободан Ђорђевић, директор Завода за заштиту споменика културе, Радомир Ристић, директор Историјског архива и Драган Драшковић, директор Народног музеја у Краљеву. Овај предлог преточен је у одлуку на седници градске скупштине 22. септембра 1998. године, а потписао ју је тадашњи председник скупштине општине Краљево др Радослав Јовић.

Од тада, поводом Краљевдана сваког 7. октобра одржава се свечана седница Скупштине града и додељују се награде и захвалнице најзаслужнијим појединцима и установама у текућој години.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *