КУЛТУРА

РОКЕРСКИ СМО ГРАД

Шездесетих година у Југославији се појавио рокенрол и настала је југословенска домаћа забавна музика. Рокенрол је много тога променио, не само у музичком укусу, већ и у разбијању неких традиционалних образаца, брзо поставши незаобилазни део сазревања. Производња грамофонских плоча у Србији, која је почела шездесетих година, изазвала је револуцију у музици. Краљево је, као и многи други градови тих година, добило прве вокалне солисте и локалне музичке групе. Међу првим познатим краљевачким музичарима тих година био је Диего Варагић, који је као дванаестогодишњак 1954. почео да пева народне песме у Културно уметничком друштву „Железничар”. После неколико година, запевао је забавну музику у вокално-инструменталном саставу у краљевачкој гимназији, да би већ 1961. победио у чувеном музичком такмичењу Радио Београда „Микрофон је ваш”. У Пољопривредној школи 1958. формирана је музичка секција, са џез оркестром. Након кратког прекида рада секције, набављени су нови музички инструменти, уређаји, чак и оргуље, па је формирана група Зелени план, а потом и група Скромност на страну. У оквиру секције неко време постојао је и диско-клуб.

У Краљеву је 1961/1962. оформљен музички састав МГ (под патронатом „Магнохрома”), 1965. преименован у оркестар Три плус три, који је деценијама потом свирао забавну, поп и џез музику. Краљевачки гимназијалци, међу којима и потоњи глумац Марко Николић, свирали су 1963. у рок бенду Вршњаци.

Тих година, браћа Драги и Жика Јелић из Шумарица код Краљева, превазишли су локалне границе популарности и почели да свирају у бендовима познатим широм Србије и Југославије, попут Албатроса, Џентлмена и Силуета, да би 1970. основали сопствени рок бенд – ЈУ групу. ЈУ група је, свирајући рок са примесама етно-музике, врло брзо постала позната, са бројним хитовима који се и данас чују.

Седамдесете су године рокенрола, диско-музике, соула и фанка. Међу старијим основцима и средњошколцима постала је ствар престижа имати албуме познатих светских и домаћих рок група и извођача. Поред бројних локалних музичких бендова, формирана је и рок група Безимени, у којој је са само 14 година свирао чувени Лаза Ристовски. Први значајнији наступ имали су за дочек Нове године 1970. у холу Народне банке, у центру Краљева, а убрзо потом и у Дому ЈНА. Ристовски је касније свирао у популарним југословенским групама Смак и Бијело дугме, остваривши запажену музичку каријеру. Међу оснивачима групе Смак су и Краљевчани: бубњар Слободан Стојановић Кепо и певач Милорад Петровић Кими.

Осамдесетих стиже музички „нови талас” доносећи многе и данас популарне југословенске рок саставе. У Краљеву је међу основцима и средњошколцима оснивање музичких бендова достигло своју кулминацију. Међу првим панк групама у Србији је краљевачка група Ватрена вода (1982. година), међу чијим члановима су били и основци. Средином осамдесетих на гитаријадама, у Дому друштвених организа ција, Дому културе Рибница, као и на журкама у школским салама, на матурским прославама, на новогодишњим дочецима у Краљеву и оближњим местима, свирале су групе Небо, Потоп, Атила, Орлов дар, Мало жуто тело, Трио квартет, Кашика љубави и многи други. Деведесете године су, задржавши постојеће, донеле и звуке хаус и техно музике, као и неке нове локалне бендове, међу којима су били Сеxмен, Даxа, Дечија радост, Бурнс итд. Наступала су у сали Пољопривредне школе, у Хали спортова, Дому друштвених организација, као и у другим градовима…

 

Из књиге „Одрастање у Краљеву у 19 и 20 веку“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *