СПОРТ

ПОЧЕТАК БОКСА

Књига „Споменар краљевачког бокса“, коју је приредио Др Милан Матијевић, обилује бројним занимљивостима и подацима о овом спорту у нашем граду. Поред осталог, забележено је да су је први егзибициони меч два београдска београдска боксера одржан 1938. године у зимској сали хотела Париз. За овај меч организатори су из Београда донели конопце са стубовима, а ринг је направљен на дрвеним скелама.

Група младића из Краљева је после овог бокс меча толико заволела боксерски спорт да су почетком 1940. године возом путовали у Крагујевац да гледају клупска првенства. Како је интересовање за бокс у граду на Ибру све више расло, Маће Сарић, Драган Ћуле Антонијевић и његов брат Гаврило Гаја, окупили су заљубљенике у бокс, организовали тренинге ударајући у џак напуњен струготином, који је био окачен о јабуку у дворишту куће Живка Антонијевића (Ћулетовог оца), кожарског трговца. Сарач Ђурђе им је, по њиховом казивању, направио два пара боксерских рукавица.

У пролеће 1941. године рат је прекинуо амбиције младих краљевачких заљубљеника у бокс. Стицајем околности, после капитулације Италије 1943. године, као немачки заробљеник у радном лагеру у Краљеву био је смештен извесни Марио, који је био добар боксер и првак Ломбардије. То су сазнали  Драган Ћуле Антонијевић и Емерик Кирн Мирко, па су преко неких утицајних људи из општинске управе успели да издејствују да их Марио тренира. Сваког дана су га у подне изводили из радног логора, а после три сата морали да га врате у фабрички круг. Тренинзи су се одржавали у магази Ћулетовог оца Живка, као би му он и његови другови „били на оку“.

Остало је забележено да је 1943. године прве праве боксерске рукавице у Краљево донео Емерик Кирн Мирко када је од општинских власти добио дозволу да оде до Београда да их купи у фирми „Влада Митић и син“. Те оригиналне боксерске рукавице биле су права сензација за младе краљевачке боксере. Први који су имали прилику да навуку нове рукавице били су Драган Туцаковић Бостон, Ћуле Антонијевић и Кирн Мирко. Средином 1944. године Италијан Марио је нестао, па су и краљевачки боксери престали са редовним тренинзима.

После рата није престало интересовање за боксом, па су формирани разни клубови који су нестајали или мењали називе: СД „Слога“, БК „Железничар“, БК „Раднички“, БК „Ибар“, БК „Младост“ и БК „Металац“ као један од успешнијих клубова у Србији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *