КУЛТУРА

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА СРПСКО-РУСКОГ БРАТСТВА

Све је почело на самом крају прошлог миленијума, са боравком једног младог краљевачког песника у Москви, зиме 2000/2001. године. Песник се упознаје и дружи с неким јавним делатницима руске престонице. Његови домаћини су још увек под снажним утиском бомбардовања 1999. и насилне смене режима у Београду пар месеци раније, а песник неумерен у хвалисању своје отаџбине.

Лингвиста Марија Мељкова (1956-2018) му предлаже оснивање Српско-руског Братства под именом Светих Цара Николаја и Владике Николаја, које би се бавило јачањем веза између два народа. Уз обавезу да организује рад српске гране Братства, песник добија прву наруџбину за превођење једне књиге с руског – језика, чије основе је тада једва и познавао. Братство се у Србији 2004. званично региструје као Словенско друштво.

Мељкова пролећа 2001. први пут посећује Краљево и Србију. Обилази Жичу, Студеницу, Градац, гроб Јове Курсуле у Цветкама… Већ лета исте године доводи прву групу Руса с којима обилази целу Србију. Следећих 15 година ће на десетине и стотине Срба и Руса преко СРБ путовати у обе земље. Руска грана Братства своје делање потпуно везује за Косово и Метохију и добротворни рад.

Уследила је издавачка делатност: туце књига у сопственом издању на српском, руском и црквенословенском језику и на десетине наслова издатих код разних српских и руских издавача. Међу њима је преко 20 дела св. Владике Николаја (Велимировића), који у Русији постаје најчитанији српски писац. Само набрајање манифестација (и оних међународних) у којима је СРБ учествовало или их организовало одузело би сувише простора.

Пројекте Српско-руског Братства осмишљавали су и водили културни радници, али не они најслављенији. Подржавали политичари, али не они утицајни. Помагали предузетници, приватници, појединци, али не они најбогатији.

Због тога штошта од планова СРБ није никад остварено. Посебно у Краљеву, где су надлежни увек били обузети далеко грандиознијим пројектима.

Тако је Краљево уместо споменика Светом Сави добило надалеко чувени семафор; уместо Међународног омладинског фестивала – митинге подршке; уместо студија за снимање анимираних филмова – балон-хале; уместо Српско-руског дома – кинеску робну кућу… Истина, мали зачетак замишљеног Српско-руског дома ипак већ четири године опстаје под именом „Уметничарнице“ у Југ Богдановој улици. И прича о Српско-руском Братству још увек траје. Зато што су у њој људи за које је и нешто мало и скромно итекако вредно труда – јер је ипак више и од највећег ништа.

 

Драган Бунарџић

Легенда фотографије: Уметничарница у Краљеву

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *