АНЕГДОТЕ

ДАЈ ДВА НОВА МАКЕДОНЦА

Краљевчани су препознатљиви по свом специфичном хумору и волшебном вербалном сналажењу у појединим ситуацијама. Један од таквих је Илија Новчић, данас уживалац више него заслужене пензије, што од посла, што од минулог рада у кафанама широм Југославија, највише у нашим градским.

Својевремено је као директор предузећа „ЈанХари“ отишао на службени пут у Македонију, да уговори продају колекција фирме коју је водио. Македонци су били тврди у преговорима, али после дужих повуци – потегни, Илија је успео да са њима склопи повољан уговор. Наравно, после обострано успешно склопљеног посла ваљало је да се нешто поједе и попије…

Два Македонца, представници домаће фирме су одлучили да тај ручак буде у ресторану хотела где је одсео Илија. Одабрали су сепаре, и почела је теревенка: биено сирење на скари, пршуте, маслинке, салате, па врућа скара (роштиљ)… Не знајући у каву се авантуру упуштају са Илијом, и Македонци су почели да га прате са белим вином у бутељкама. Свака нова у кибли са ледом. Хладан шприцер је ишао као низ олук… Одужио се тај ручак до вечерњих сати. После двадест четири попијене бутељке вина, Илија је приметио да Македонци више немају снаге за разговор, и да су почели да кљуцају за столом. У једном тренутку су заспали положивши главе на сто поред овала са новом дозом врућег роштиља. Илија није имао куд`, па је позвао конобара рекавши му: „Дај још једну флашу вина, и доведи ми два нова Македонца! Нема са ким да причам и пијем!“. Конобар се насмејао, донео вино, а два стара Македонца су наставила коматозни сан…

Другом неком приликом, после дуге седељке у једном краљевачком ресторану, Илија је у предјутарњим сатима стигао кући. Вино је пропрало црева, па је морао нешто да поједе. Сними шерпу са сармама, и обрсти једно осам комада. Сутрадан га позове жена телефоном и пита: „Илија, да л` ти поједе оне сарме?“. Он као из топа: „Јесам, јел` ти жао?!“. „Ма није ми жао, него сам их само припремила за кување! Појео си сирове!“.

Наровоученије: Глад не познаје препреке! Или, после вина мора да се једе!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *