ЉУДИ

ДОБРИВОЈЕ БОЖИЋ

Син је краљевачког пароха, протојереја – ставрофора Саватија Божића. Угледни инжењер машинства Добривоје С. Божић остаће упамћен у целом свету по проналаску и конструисању кочнице за железничка возила. Први у свету је оргинално решио проблем аутоматског регулисања силе кочења у функцији тежине терета (Изум Божић кочник) и први у свету је предложио аутоматски систем регулисања силе кочења путничког воза у функцији брзине. По својим изумима и конструкционим решењима, патентима и сертификатима, Добривоје Божић налази се на трећем месту у досадашњој историји Срба, након Николе Тесле и Михајла Пупина.

Рођен је 23. децембра 1885. године у Рашкој. Као изузетно добар студент, похађао је Вишу техничку школу у Немачкој, где му је предавао и чувени конструктор дизел мотора Рудолф Дизел, који ће га инспирисати током читавог школовања и дуже. По завршетку студија, Добривоје Божић посвечује се  истраживачким радом који се односио на кочењу железничких возила..

Свој патент Добривоје Божић пријавио је Међународној унији железница 1925. године. Само три године касније, након бројних тестирања, признат је Божићев систем кочења, али и кочница која је добила његово име – Божић (Изум Божић кочник). Конструисао је и главни део кочнице којим се са локомотиве управља кочницом воза.

Своје патенте уступио је индустријском конгломерату Шкода. Током тридесетих година прошлог века, док се свет давио у Великој економској кризи, Добривоје се са супругом Радмилом проводио по европским монденским летовалиштима и зимовалиштима, као што приличи врло богатом човеку. Ову идилу прекинуо је Други светски рат: окупациона власт реквирирала је рудник и стругару за потребе Рајха, у његову вилу у Крунској уселио се неки већ немачки генерал, док је Божићима остављено да користе сутерен. Према казивању његовог старијег сина Драгана, у сутерену је постојало специјално склониште у којем се Божић крио од Немаца који су повремено показивали интересовање за његове пројекте у вези са ракетним моторима.

Одмах по ослобођењу Добривоје је ухапшен под оптужбом да је сарађивао са окупатором – да је имао неког удела у пројекту В-2. Из затвора је, наводно, пуштен на инсистирање Совјета, који су такође исказивали интересовање за његов рад и знање. У страху да ће поново бити хапшен, можда и стрељан, али и невољан да каријеру настави у Совјетском Савезу, одлучује се на ризичан корак: бег на Запад. Скрасио се у Виндзору, Онтарио. Исте године, 1947, Добривоју Божићу је као окупаторском колаборанту народна власт конфисковала целокупну имовину. После тога се преселио у Сједињене Америчке Државе, где је живео до 1964. године, кад је одлучио да се врати у Југославију.

Умро је у Београду три године после: сахрањен је тихо и без помпе на београдском Новом гробљу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *