ЉУДИ

КРАЉЕВАЧКИ ХАРМОНИКАШИ

Ово је прва, друга и трећа генерација хармоникаша из Краљева који су оставили свој уметнички печат и дали посебан шарм граду на Ибру.

 

Светозар Тоза Живковић (1908-1941)

Хармоникаш и певач. Отац чувеног Предрага Живковића Тозовца. Врло рано је почео да се бави свирањем и постао прави виртоуз на хармоници. По причама запамћен је и као изванредан забављач. Држао је кафану „Корзо“. Када је почела рација Вермахта у октобру 1941. године, приведен је са једном групом виђенијих Краљевчана и одведен у круг Фабрике вагона где је стрељан у 33. години живота.

 

Витомир Воја Трифуновић (1916-2007)

Био је први хармоникаш у Народном оркестру Властимира Павловића Царевца (пре другог светског рата). Компоновао Војино коло. Касније дипломирао на одсеку композиције Факултета музичких уметности у Београду. Оснивач је и први директор музичке школе „Војислав Вучковић“ у Београду.

 

Ненад Мићовић (1924-1995)

Хармоникаш у Народном оркестру Властимира Павловића Царевца, после другог светског рата. Увек је било право уживање слушати га. Разигра срце колом, растужи га тужном песмом. Он се музици предавао целим бићем. Његово коло „Врбљанка“ и данас се врло радо слуша и интерпретира.

 

Михаило Цига Миловановић (1935-2003)

Компоновао песме и кола. Најпознатије су: Недалеко од реке Расине, Од Рудника тече Гружа, Теци теци Моравице, Витановачко коло… Прва хармоника Србије у Соко Бањи 1963 у дуету са Зораном Пејковићем.

 

Предраг Живковић Тозовац (1936-)

Хармоникаш, певач и композитор. Непоновљив и јединствен. Дао непроцењив допринос као интерпретатор и кантаутор српској компонованој и изворној песми. Поред хармонике, научио је да свира бубњеве и трубу. Завршио је гимназију и студије економије.  Октобра 2012. добио је диплому заслужног грађанина града Краљева. Августа 2018. године, на концерту одржаном поводом шездесет година Радио телевизије Србије, уручен му је Златни микрофон Радио Београда.

 

Зоран Пејковић (1941-2001)

Аранжер многобројних песама.Биће упамћен по незаборавним форшпилима које је компоновао: Циганине ти што свираш, Тајна (Борис Спужић Квака), Љубав је девојачки сан, Певам и тугујем, Не живи се хиљаду година, Коме шумиш ој Мораво и многи други. Прва хармоника Србије у Соко Бањи 1963 у дуету са Михаилом Миловановићем.

 

Новица Неговановић (1945-)

Одрастао је у музичкој породици, отац и стриц свирали су хармонику и од тада почиње његов интерес за овај инструмент. Године 1966, година била је прекретница у животу Новице Неговановића. На такмичењу хармоникаша у Соко Бањи два пута осваја прво место, као солиста и као дует хармоника са Драганом Матићем Жилићем. Свирао је највише са својим братом Предрагом Неговановићем, са којим је и водио оркестар.

 

Миша Мијатовић (1956-)

Један од најуспешнијих српских композитора са више од 1.200 песама и око тридесет инструментала. Био је апсолутни победник фестивала Прва хармоника Југославије у Сокобањи 1980. године. Компоновао је око тридесет кола и инструментала, као и велике хитове народне музике, као што су Имена ми мог, Причај ми, причај, Свађалице моја мала, Нек’ ми буде задња чаша, Теби за љубав…

 

Влада Пановић (1967-)

Још као четрнаестогодишњак, док је свирао школску хармонику из робне куће, маштао је да постане члан Народног оркестра, а остварио је и много више од тога… Непрекидан рад на усавршавању довео је Владу Пановића и до значајних награда, као што су Прва хармоника Србије (Аранђеловац 1994. године), Прва хармоника Југославије (Сокобања 1997. године). За матичну кућу ПГП-РТС 2008. године снимио је свој први ЦД под називом „Хармоником кроз Србију”, који представља својеврсни омаж српској хармоници. Од 2010. године је шеф Народног оркестра РТС-а.

 

Александар Софронијевић (1983-)

Најмлађи у плејади врхунских краљевачких хармоникаша, и тренутно је један од најпопуларнијих у Србији. Његов оркестар који чине претежно краљевачки музичари,  је неизоставна пратња на концертима и наступима најпознатијих музичких звезда. Својим појављивањем у јавности на гледаним тв емисијама, вратио је популарност хармонике у српској традиционалној музици, која је једно време била потиснута. Завршио је музичку академију у Крагујевцу.

Поред набројаних хармоникаша, не треба заборавити и остале: Рада Стојановића Лаповца, Чаругу, Зорана Сеничића, Владицу Станојевића, Врнду, Ицка, Боћинца, Горана Турчина…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *