КУЛТУРА

НА ОВОМ МЕСТУ

Лачо је седети ту,на овом месту баш,
где сиџе нема а у хладу још дремаш;
пијуцкаш пиво, лежерно чекаш чеку
и зналачки онако баш шмекаш шмеку.

Обавезно ти приђе неки батић,
што гредом џовански бисер проспе…
,,Бате,икиши ону што носи минић
врзињара на насловну ибарских доспе.

Знам га склон је одувек пачарењу,
недотаван је аблета кажу пицмалци..
не волим оне склоне оговарању,
томе су ме учили старији женевци.

Срећом наиђе ортак стари,
рече овом досадном Бошку:
,,Ја и Шоне смо другари стари
види Боле да ли сам на ћошку?“.

Сад на миру у башти Париза,
циркамо вопи,отварамо теме..
,,Бате,кад ће једном проћи криза
завере глобализма и сличне шеме?“.

Милутин нас зирка смешком са стране,
ко да му би мило,па пушку јаче стеже,
драго му јер има још оних што част бране,
нека спона нас и њега одвајкада веже.

Ненад Вранић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *