ВРЕМЕПЛОВ

ПЕТРОВДАНСКИ ВАШАР

Чувени Петровдански вашар у Краљеву одржавао се три дана на простору данашње кванташке и ауто пијаце, и трајао је до краја осамдесетих година прошлог века. У деветнаестом веку, тада карановачки вашар био је један од пет најпосећенијих у Србији. Како је својевремено 1938. године писао репортер листа „Време“, на највећем вашару у Краљеву који је значајан по томе колико ће се продати стоке и женске деце, продате су тог дана у Краљеву три младе Ромкиње – за 180, 200 и 320 динара. Циганин уз своју кћер никада не даје мираз. Младожења мора да заради своју младу. Да је купи, и то онако како се купује коњ, или нека ствар, објашњава се обичај у тексту.

На Петровданском вашару за сељаке то је била прилика да дођу у град, продају стоку, кожу, вуну, пазаре понеко буре или кацу, камену со и пробају бостан, а за девојке и момке да тих дана, после напорног пешачења, дођу, прошетају, купе неку ситницу, виде и буду виђени. Педесетих и шездесетих прошлог века, полако су почеле да пристижу новотарије савременог света, па вашар постаје место пре свега добре забаве.

Бројни су били бирцузи под шатрама с пићем, храном и музиком, а вашар се није могао замислити без рингишпила, поред кога су се, по правилу, налазиле тезге колачара, бомбонџија и содаџија са својим прозиводима, који се пробају на лицу места. Најтраженија међу слаткишима била је алва, па отуд и израз „иде као алва“ за робу која има добру прођу. А већ лицидерска срца са огледалцем, као израз озбиљног удварања девојци, није могао да мимоиђе ни једног будућег момка за женидбу. Прилику су користили и градски фотографи да „сликују“, посебно посетиоце из околних села, у којима још није било фотографских радњи. Нашли би се ту и бербери који су шишали, затим видари и травари, Цигани-мечкари, гатаре, па и музиканти, који су свирајући шетали дуж вашара.

У ушима су одзвањале поруке власника мини циркуса, луна паркова, путујућих зоолошких вртова у преуређеним аутобусима, крештави гласови знојавих кафанских певачица са даирама које бију кукове и играју по флекавим столњацима, снажних момака који су тукли апарате „снагомере“… Док су се сви тискала испред шатри, или испред тада популарног „зида смрти“ са мотоциклистима који су изводили акробације, џепароши и сецикесе вребали своје припите жртве како би их ојадили. Често се дешавало да они који су продали стоку, остану празног џепа од шибицара.

Одавно у Краљеву више нема вашара, иако је постојала иницијатива да се обнови.

 

ПОТПИС ФОТОГРАФИЈЕ: Вашар у Краљеву 1920. године (Зоран Вуловић на Сиџа групи)

Оставите одговор