ВРЕМЕПЛОВ

ОВО ЋЕ КРАЉЕВЧАНИ РАЗУМЕТИ

Сећате ли се? Краљево 80-их, миран, уснули град. Ми генерације рокенрола, панка, њувејва, денса… Свако је пратио неки свој стил, а опет смо сви некако били блиски. Девојке су по облачењу личиле на младиће, мада су биле мало више скројене женски, а фармерице и патике су владале улицама. Сећам се да смо могли дуго да познајемо или да се дружимо се са неком девојком, а да заправо не знамо како она изгледа, колико је згодна. А онда лето, базен и наше мушко домунђавање и погледи из воде….“Зар је оно Весна, Сања, Милица…. ! Вау, ’ал је згодна!“ Откривамо облине девојака за које нисмо  ни знали.

Некако, то је било време када је много тога било скривено, а сва чар је била у томе да то откриваш лагано… Нико нигде није журио, а свуда смо стизали.

Били смо генерације које су родитељи терали у куће, чини ми се да тада не бисмо ни јели да нисмо морали. Били смо владари улица, сунца, ветра и осмеха. Седели бисмо на плочнику крај девојке којој смо се удварали, а она – препланула од сунца, тек окупана, мирише на шампон од коприве, али сва некако заносна у тој тајни коју носи са собом.

Аууу, људи, а тек мириси липа у летње предвечерје, то се не заборавља! Не постоји ниједан тако снажан мирис у животу  неког Краљевчанина који враћа толико слика и емоција, као тај. Крајем пролећа и почетком лета, ветар је ширио мирис липа. Кад проради адреналин, несвесно бисмо убрзавали кораке, свако у својој машти и у својој нади за то вече.

Били смо генерација идеалне комбинације изласка. Још увек је постојао корзо, а увелико су се „рађали“ кафићи, пицерије, клубови. Било је много чари у шетњи главном градском улицом, у седењу, или пре – стајању у кафићима и слушању омиљене музике док испијате своје једино пиће за то вече.

Е људи, али тај корзо, који још увек није попуштао пред налетима кафића и материјалног провода, у сваком од нас оставио је сентиментални печат.

Сећам се да смо умели да будемо препланули од целодневног „печења“ на сунцу крај базена, али – тада је сунце било сунце, а сада кажу да је убица. Е, тако препланули, пуни неке животне радости, без проклетих пара у џепу ходали смо, стајали, вриштали…. Знам да нам је друштво било огромно, више од стотину нас, са сваким се поздравити, испричати….Као и други (у генерацији без мобилних телефона) и наше друштво имало је место на улици на којој се окупљало.

Обично је други део изласка био одвајање у мање групе – са онима из друштва са којима смо били блискији, обилазили бисмо друге екипе. Тачно се знало која екипа се где окупља. Онда настављаш дружење са њима, упознајеш нове људе, нове девојке и ту се рађају симпатије. Распитивање за ту девојку, узимање броја телефона и оно чувено: „Брате, кажи коју добру реч за мене „.

 

 

Било је и неких за’ебаних екипа, са којима смо били добро… хех… па само зато што су такве. Тако смо куповали мир нашој екипи. Наравно, то није било увек могуће, па су се дешавале и масовне туче. Као што је у то време све било масовно, и туче су биле масовне. Тако памтим и пар наших у којима је све личило на данашњи обрачун навијачких група.

Како је нама прича о новцу тада била далеко! Као да је то нека ствар иза брда…  Нисмо видели како се, нажалост, та „ствар“ ка нама ваља лагано, па је сада многима – буквално све. Сада често гледам како за столовима седе усамљени људи, пију пето пиће и типкају поруке у виртуелном разговору са неким који су започели још код куће.

У то време: када се деси да пожелимо, скупимо лову, одемо до драгстора, купимо вињак, или шток, одемо у неки од паркова и „братски олижемо флашу“. Онда тако – изгорели од сунца споља, од штока изнутра, храбрији него икад, вратимо се у ону масу и све девојке су наше…. Добро…тако смо се осећали. Са најбољима из екипе си проводио цео дан, у гајби, на базену, у граду. Константна комуникација са много људи чинила нас је речитим, духовитим момцима. А девојке тада су управо то цениле, цениле су какав си фрајер, скенирале су те ментално и биле страшно захтевне. Због те захтевности момци су радили на себи да би се допали оним најбољим цурама, постајали шмекери Краљева 80-их.

Да…. а данас…

Знате….оне липе су посекли,

И улице су затрпане баштама кафића, где друштва седе у малим групама, свако за себе, отудјени.

И девојке су полуголе, немаш потребе када легнеш увече да је замишљаш, да машташ о њој, све си већ видео.

И мушкарци нису фрајери, јер ни женске нису захтевне.

Да, и базени су празнији.

И по гајбама компјутери.

Сви имају мобилне телефоне, а нико не зна заправо где је ко.

Но свако време носи своју децу, а ми деца краљевацких липа носимо те липе у срцу и једно време романтичног модернизма.

Живи ми били ратници под липама.

 

                           Са портала Круг, Томислав Јоветић

One thought on “ОВО ЋЕ КРАЉЕВЧАНИ РАЗУМЕТИ

Оставите одговор