ЉУДИ

ЕВЧО

Затекох га у његовом атељеу “Студио Спасојевић“, и прекидох га док је пажљиво приводио крају један пастел. Властимир Д. Спасојевић, Краљевчанима познатији као Евчо, је један од првих графичких дизајнера из нашег града. У Нишу је завршио графички дизајн, а у Београду примењену рестаурацију и конзервацију. У свом атељеу који је са Хигијенског завода 1993. године преселио у кућу Писковића (Хајдук Вељкова 27), и данас вредно ствара, рестаурира, конзервира, опрема и урамљује уметничка дела.

На истој адреси налази се и „Друштво за културу и уметност“ чији је он председник. – Сликари, књижевници, глумци, песници и остали људи који су љубитељи уметности не морају да се баве, већ могу само да воле уметност и то је довољно да буду овде драги гости и да посећују овај простор – каже Властимир Спасојевић Евчо.

Евчо је излагао на више појединачних и групних изложби у земљи и иностранству, а био је покретач и учесник многих ликовних колонија. Био је идејни творац и организатор „Колоније 101 сликар“ која је три године у центру Краљева окупљала по више од 100 сликара. Ове манифестације више нема, не због недостатка ентузијазма, већ због неразумевања и нефинансијске подршке града, каже Евчо.

На овој адреси где је поред атељеа и својеврсни клуб љубитеља културе и уметности, често се препричавају згоде и незгоде, анегдоте о Краљевчанима… Једну о себи ми исприча наш домаћин, Властимир Спасојевић Евчо:

– Неке 1997. године, сећам се да беше летње време, три месеца ми нико није ушао у атеље, мислим од муштерија! Како погледам према вратима, нигде никога… Логично, нема никога – нема ни пара! Кафана ми постала мисаона именица!

Док прича, Евчо се насмеја и сети како се једног дана испред атељеа паркирао један комби из којег излази дама средњих година и улази у атеље са питањем: – Да ли рамите слике на свили? Иако до тада никада није урамљивао свилу, Евчо као из топа одговара: – Како да не! Ми смо специјализовани за свилу!

Тада Евчо прихвата да од тог раног поподнева до сутрадан увече урами 27 слика на свили. – Оде дама! Ја гледам ону свилу која ми бежи по рукама, и немам појма како да почнем? Паде ми на памет нека фора, и успем да у договореном року одрадим урамљивање свих њених радова! Сећам се да је госпођа била презадовољна, па ме поврх свега частила са још 50 марака.

Тако је Евчо преживео ту финансијски тешку годину, али је због свог умећа и харизме успео да добије још једну сталну муштерију!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *