КУЛТУРА

ЏИБЕР

Реч је о антрополошком феномену с’краја 20. и почетка 21. века. На еволутивној лествици представља корак уназад у развоју човека и цивилизације уопште. По физичкој грађи припада руралном типу човека, док му је пребивалиште по локацији градско, што у њиховом случају не значи ништа. Препознаје се по снажној физичкој конституцији, мада се у скорије време, истина у далеко мањем броју примећују и ситнији примерци. Заувек заробљен између руралног и градског, никада прилагођен, левитира између ливаде и метро станице, труди се да на сваки начин пркоси градском начину живота, маштајући о стаду оваца. Комуникација је сирова, без сувишних детаља, сажето и гласно. Сила је главни аргумент. Особе са којима не дели исто мишљење углавном мрзи, а вероватно из немогућности схватања. У принципу неотесани и необразовани, али ипак пуни себе, не показују жељу за општим напредовањем, већ се препуштају струји, те су из тог разлога погодни за медијску манипулацију. Стални читаоци и гледаоци разних тривијалних часописа, односно телевизијских „реалних“ емисија, упијају сваки кадар или одштампану реч. Као поштоваоци гламура, воле скупе и сјајне ствари, спајају неспојиво. Љубитељи лаких девојака, цењених аутомобила, скупих пића, тешких дрога, џет-сета уопште, сматрају себе „елитом“. Могу се видети у великом броју дуж сплавова, где као што су некада на пијаци одмеравали краве, сада гледају у жене које се утркују која ће наћи некога са бољим коњем. Примећено је да њихова популација у порасту, чинећи тако, ако не сад, а онда свакако у скоријој будућности, најзначајнији део становништва.

 

М Салајка П

Оставите одговор