ЉУДИ

МИОДРАГ МИКИ ВУКОВИЋ

Он је свакако најтрофејнији и најпризнатији краљевачки кошаркашки тренер. Ретко долази у Краљево, али када једном годишње испланира време за свој родни крај, сваки тај боравак посебно емотивно доживљава. Јер, ту је рођен (Милочај), ту је потекао, одрастао, завршио Гимназију…

Миодраг Вуковић кошарку је почео да игра у краљевачкој „Слоги“ раних шездесетих година прошлог века. Тренирали су краљевачки јуниори (прваци србије, трећи у Југославији) на терену од шљаке, на којем је касније изграђена, сада већ стара Хала спортова у Краљеву. Терен је остао исти, само су се, временом, подлоге смењивале. Било је ентузијазма код играча, који врло често нису имали ни дворану.

Стицајем околности, „Слогу“ је напустио као младић и прешао у „Слободу“ из Тузле. У том граду је и почела његова тренерска каријера 1972. године, где је направљен добар сениоски мушки тим, а већ наредне године почело се са прављењем јуниорске женске екипе „Јединства“, клуба који је био јединствен случај у светској кошарци. Увођењем младих играчица у први тим, Мики је успео да направи светско кошаркашко чудо за десетак година. Од играчица је тражио и да после средње школе заврше факултет, а чувена је његова изјава да „нема кошарке без образовања“.

Осим што важи за једног од најтрофејнијих домаћих тренера (са репрезентациом Југославије освојио сребрну медаљу у Малезији) и човека који је успео да споји одличне резултате у мушкој и женској кошарци, Вуковић је успео да кошаркашко чудо направи и у Шпанији. Међу успесима Миодрага Микија Вуковићима су докази да је водио женске клубове који су пет пута били прваци Шпаније, четири пута победници Купа Шпаније, три пута прваци Југославије, исто толико пута победници Европског Купа шампиона, једном победник Купа Југославије и победник Светског клупског првенства, а два пута финалисти европског Купа шампиона. Са мушким кошаркашким тимовима био је победник Шпанског купа, финалиста Сапорта купа, финалиста Купа Шпаније.

Данас је поносан што је једна од сала у новом, фантастичном комплексу Валенсије названа његовим именом, што су прве титуле, и мушке и женске, стигле са њим у Валенсију у коју је дошао 1990. године и у којој живи и данас.

Краљево се овој кошаркашкој величини „одужило“ Дипломом заслужног грађанина, али Вуковић истиче да су му од признања много важнија сећања у које може да „зарони“ кад год пожели.

Оставите одговор