ЉУДИ

ЧОМБЕ

Још мало, па ће три године од како није са нама Зоран Милојчевић, у граду познат по надимку Чомбе. Један је од оних ретких који су само поклањали и даривали, ретко или никад тражили или узимали. Стамено стоји на почетку уласка рок музике у нашу варош,  јер је Чомбетово бављење музиком почело од његових средњошколских дана, када је крајем шездесетих, са неколико својих другова, међу којима је био и касније чувени клавијатуриста Лаза Ристовски, оформио чувену краљевачку рок групу Безимени. Као соло гитариста са Безименима је наступао широм Југославије, а поред победа и запажених наступа на бројним, значајним, гитаријадама тог времена. Група је 1974. године наступала на великом концерту  у новобеоградској Хали спортова са неким од тада водећих рок група у земљи (Поп машина, Тиме, Смак и многим другим).

Група Безимени није снимила своју дебитантску плочу. Уместо тога, иза њих су остале композиције Маштарење и Сувише мали, које су забележене на ПГП компилацијама „Вече уз радио“ (плочама посвећеним култној емисији Радио Београда, чији су Безимени били чести гости). Након расформирања Безимених, Чомбе је оформио групу Блуз пројекција која је, иако није трајала дуго и није забележила успехе Зоранове претходне групе. Била значајна по нечему другом, јер је бубњар овог састава био „Смаковац“ Слободан Стојановић Кепа, са којим ће сарађивати и на свом последњем пројекту.

Средином осамдесетих, Чомбе је гитару „гурнуо“ у други план и посветио се усној хармоници, коју је, истина успутно, свирао још из времена Безимених. Хроматска усна хармоника (коју је углавном свирао, не занемарујући ни диатонску, тзв. блузашицу код нас много учесталију) није толико чест инструмент код нас. Свирајући на њој све, од евергрина, џеза, рока, латино стандарда, класике, па до обрада изворних народних песама, Чомбе је имао, уз несумнњив технички квалитет, један модеран и интересантан приступ овом инструменту. Без претеривања, још увек сви радо слушају легендарну Чомбетову обраду познате песме Драгише Недовића,„Стани, стани Ибар водо“ коју је Зоран Милојчевић маестрално одсвирао на хроматској усној хармоници. Двехиљадитих свира по клубовима широм Србије, наступа и са неким познатим музичарима, али најзначајнији наступи су били крајем 2003. у Центру лепих уметности Гварнериус, где је свирао на позив нашег прослављеног виоинисте Јована Колунџије.

Од 2013. године почео је да ради своју, ауторску музику. Мешавина рока, латино звука, блуза и свега онога што јесте био његов израз. Велике планове, енергију, идеје о новим песмама и остварење сна да коначно изда свој албум, прекинула је изненадна смрт крајем маја 2017. године. Ипак, његов син Жарко Милојчевић је уз помоћ Кепе и Фића успео да објави Чомбетов тестаментарни диск „На крају… нови почетак“. Скупштина града Краљева је Зорана Милојчевића Чомбета постхумно именовала заслужним грађанином.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *