ВРЕМЕПЛОВ

СИНИША СТРАШНИ

Током шесдесетих и седамдесетих година краљевачко Градско гробље је имало посебну и врло ревносну службу чувара, у којој се посебно се истицао Станиша.

У то време у Градској колонији је међу децом била популарна игра „гађање купе ораха“ сачињене од четири ораха (три на земљи и и један на врху). У игри је требало погодити неку од формираних купа са одређеног одстојања и расуте орахе присвојити себи за награду. Ко изгуби залихе ораха за игру морао је да иде да се снабдева на гробљу на којем је био велики број стабала пуних рода. Проблем је био што су брање ораха забрањивали чувари, а посебно поменути Станиша који је више пута у току дана обилазио гробље носећи са собом и неку пушку. Деца би морала да сачекају да он заврши обилазак и тек онда попуне своје залихе неопходне за игру. То надмудривање и вечити рат са њим трајало је све док је имало зрелих ораха, али су се деца од Станише плашила чак и када би се он без пушке кроз колонију враћао кући. У страху су бежали к`о зечеви од њега, чак и ван сезоне игре. А, у сезони би остављали орахе на земљи на милост и немилост у сред игре, не сакупљајуђи их, него су бежали ка цркви спашавајући живу главу.

Станиша је био толико опасан да је једног лета када је су деца запалила ограду поред гробља, које је било окружено и бодљикавом жицом, натерао децу да из пресушеног потока, жабокречином гасе пожар. Сви из Колоније су гледали како деца гасе пожар забокречином, али нико од Станише није смео да реагује.

Поред Станише, као чувар истицала се и Милица, мајка чувеног Шишка, ништа мање опасна у обезбеђивању гробља које су деца сматрала за свој парк и воћњак.

 

 Предраг Јањић

One thought on “СИНИША СТРАШНИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *