ЉУДИ

О МОМ ДЕДИ

Мој деда, некада ваш суграђанин, Јован Јовица Алексић, рођен је у Бреснику, општина Краљево 1936. године. Имати циљ у животу значи напорно радити на себи, сићи са планине, завршити средњу угоститељску школу, а затим и Вишу угоститељску школу на Голфу у Београду. Свој радни век започео је као конобар, а завршио га као генерални директор УТРО ,,Србијаˮ где је и пензионисан. Имао је невероватан ентузијазам и жељу да угоститељство у Краљеву подигне на највиши ниво. И као пензионер што себи никад није приписао, наставио је да ради и основао је Пословно удружење за развој угоститељства и туризма ,,Угоститељˮ. Покренуо је низ акција које су и дан данас живи и подсећају на њега. Основао је угоститељску славу Свети Трифун, и оснивач је познате угоститељско – туристичке манифестације „Сребрни казан“ која је препознатљива као ,,Пасуљијадаˮ.

Имао је посебан однос према пасуљу, нашој традиционалној храни, па једном за дневни лист „Политика“ изјавио да је ,,чорбаст пасуљ још неисипитана и чудотворна храна…ˮ. Своју љубав према пасуљу објавио је у својој књизи ,,Пасуљ – његова хранљива вредност и примена у прехрамбеној индустријиˮ, 2008. године. Пленио је својом живошћу, енергијом и племенитошћу у односу са људима, посебно према деци и унучићима.

Господин,  који је у мало Краљево довео из Македоније госпођицу Наду Калпаковску и оженио је. До краја свог живота се трудио да буде добар муж, отац, хуман човек и најбољи деда. Људи су се можда променили, деда, ти си доказ да постоје поштени. „Задужбини“ су променили намену, као и твојојфотографији која је красила њен зид, али кремпите из Укуса су и даље исте.

 

Мина Благојевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *