ВРЕМЕПЛОВЉУДИ

ПРВО ТРАНСПОРТНО ПРЕДУЗЕЋЕ

О Благоју Маринковићу, власнику првог транспортног предузећа Краљева основаног почетком XX века, слушајући причу његових синова Милана Маринковића Грола и Предрага Маринковића Преда, занимљив запис оставио је Раде Јоветић у књизи „Приче из старог Краљева“ из које смо одабрали неколико одломака.

Како се Благоје нашао у Краљеву и како је основао прво транспортно предузеће?

Благоје Маринковић је рођен 1893. године у Врању, где му је отац, Мане се звао, био ковач, а бавио се и браваријом, те је код њега Благоје изучио занат. Са тим занатом је и отишао у Војно – технички завод у Крагујевац, да учи, ни мање ни више, него за шофера, што је и постао 1915. године.

После завршетка Првог светског рата, Благоје је са својом јединицом дошао до Београда, па пошто је та његова јединица расформирана, Благоје оста у Београду. Ту је купио један трофејни фордов ауто и са њим почео да таксира по Београду. Једном приликом неки трговац унајми Благоја да га одвезе до Краљева, да у Краљеву заврши неки посао. И Благоје и његов путник одсели су у краљевачком хотелу Београд, који се налазио у самом центру града, на тргу. Чекајући своју муштерију, Благоје је упознао доста Краљевчана, а са Момом Тодосијевићем, који је тада држао хотел Београд, баш се спријатељио, те су се касније и окумили. Ведри и гостољубиви Краљевчани, са којима је уз младу прасетину и хладно вино провео неколико дана, свидели су се Благоју. А пошто у Краљеву, у то време, није било ни једног таксија, неко од краљевачких газда ангажује Благоја да га одвезе до Рашке, да исплати неку стоку. Сутрадан се јавише нови ангажмани, па Благоје видећи да у Краљеву може да се развије добар посао, реши да ту и остане где је основао своје предузеће. На печату, чији су отисак сачували Благојеви синови Милан и Предо, пише Ауто гаража Маринковић Краљево. А у уверењу о регистрацији, које је потписао начелник среза пише да је Благоје Маринковић моралног и држављанског понашања доброг и да му имовинско стање пружа довољну гаранцију за уредно вођење Аутобуског предузећа на линији Краљево – Рашка – Нови Пазар и обратно.

Згоде и незгоде првог аутобуса у Краљеву

У то време, када је Благоје држао аутобуску линију Краљево – Рашка (крајем двадесетих година), кроз тај део Ибарске клисуре између Краљева и Рашке градила се железничка пруга нормалног колосека. Деоницу од Богутовца до Рашке градило је предузеће Лабрадор, које су углавном сачињавали Руси. Њима је плата исплаћивана сваких седам дана, па су суботом увече  после исплате стајали поред пута и очекивали Благојев аутобус да их превезе до Краљева, да тамо потроше паре. Па када би Благоје дошао и покупио их, било их је чак и на крову аутобуса. Благоје би их возио у Краљево право пред хотел Београд који је држао његов кум, већ поменути Мома Тодосијевић. А Мома би их лепо дочекао. Чак би у чело сале поставио слику генерала Врангела. Онда се у хотелу Београд пило и веселило до понедељка ујутро, односно до повратка на трасу, на посао.

Благоје Маринковић је возећи аутобус на путу доживљавао свакакве згоде и незгоде. Посебно је тешко и опасно било зими. Па када би аутобус наишао на смет који не може да прође, мајстор Благоје би путницима поделио лопате, те би мало чистећи снег, мало гурајући аутобус, сами путници савладали препреку. Када би смет био озбиљнији, те путници нису могли да га савладају, мајстор Благоје би се заједно са путницима затворио у аутобус и мирно чекао. Онда би кафеџија из наредне кафане, у коју је обавезно са путницима свраћао мајстор Благоје (а таквих кафана је на траси било више) видећи да по невремену сувише дуго нема аутобуса, укошкао волове и пошао у помоћ.

Лети, а посебно у пролеће и у јесен за кишних дана, невоље су биле другачије. Дешавало се да се са брда, у које је усечен пут, одрони стена и закрчи пролаз. Онда би мајстор Благоје и путници заједнички запели и одроњену стену гурнули низа страну. Али дешавало се да стена буде толика да људска снага не може да је помери. Онда би Благоје одвезао аутобус уназад до првог заклона. Из аутобуског спремишта извадио би експлозив и минирао стену.

У Краљеву је Благоју посао добро ишао, те је чак направио две куће. А када проради железничка пруга за Скопље осети се мањак посла, те Благоје прода све своје аутобусе и направи још пет кућа. Од тада је живео од ренте.

Благоје је окупацију провео у Краљеву, правећи од лима шпорете и мењајући их са сељацима за храну, те тако исхрани породицу.

После рата Благоје се запослио у Јасену. Возио је камионом трупце са Гоча у Краљево, у стругару која се налазила баш на месту где је данас краљевачка болница. Са тог посла се пензионисао 1952. године. Умро је у Краљеву 1974. године.

(Из књиге Рада Јоветића „Приче из старог Краљева“)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *