КУЛТУРА

КРАЉЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ

 

Крајем прошле године изложбом „Испод подигнуте завесе“ обележено је 70 година уметничког рада Краљевачког позоришта. Прва представа изведена на сцени професионалног позоришта у Краљеву, 1949. године, била је драма А. П. Чехова, Ујка Вања у режији Зорице Цемовић – Протић која је урадила и сценографију за ту представу. Први управник професионалног позоришта у Краљеву био је Добривоје Говедарица, радник металске струке.

За првих седам година рада позоришта као професионалног (1949-1956) изведене су 64 премијере, промењено је осам управника, а 18 режисера је поставило своје верзије позоришних комада. Само у последњој сезони, прво професионалног позоришта у Краљеву (1955/1956) приказане су 102 представе које је видело 23.358 гледалаца.

И поред тога, одлуком градских власти које су и основале позориште, оно престаје са радом као професионално. На иницијативу радника и глумаца Сретена Степића и још неколицине његових колега из „Магнохрома“ и Железничке ложионице, 19. септембра 1956. године, оснива се Аматерско позориште Краљево. Прва премијера, Нушићева комедија „Пут око света“, у режији Здравка Лукића изведена је 17. новембра 1956. Од 1957. године до 1984. године краљевачко аматерско позориште извело је 129 премијерних представа, 1.311 репризних, које је погледало 321.630 посетилаца, што у просеку чини 245 гледалаца по извођењу.

Посебан печат раду краљевачког позоришта дат је отварањем једногодишњег Драмског студија 1969. године под руководставом, Радослава Веснића професор глуме, дикције и директор Глумачке школе у Новом Саду. Он је, иначе рођен у Краљеву, у знаменитој породици Веснић а у периоду од 1945. до 1947. године био је професор француског и српског језика, директор краљевачке гимназије и руководилац КУД-а Коста Абрашевић у оквиру кога су припремљени глумци за анасмбл првог професионалног позоришта у ондашњем Ранковићеву. Веснић је тада одшколовао плејаду даровитих глумаца који су, деценијама потом, чинили окосницу позоришног ансамбла.

Међу највеће успехе позоришта, којим у том периоду руководи Миломир Миле Недељковић, убраја се и тријумф представе „Шовинистичка фарса“ која, на тадашњем Фестивалу драмских аматера СФРЈ у Требињу, бива награђена освајањем две Златне маске.

Деведесетих година позориште ангажује Александру Ковачевић, прву професионалну редитељку запослену у краљевачком позоришту за коју се, с правом може рећи да је у њему и одрастала, у коме  су, њен  отац режисер Александар Ацо Ковачевић и мајка професорка Наташа Ковачевић, оставили трајни белег својим редитељским и педагошким радом.

Краљевачко позориште данас, под управом редитеља Миодрага Динуловића, спада по броју глумаца (седам глумица и девет глумаца са сталним ангажманом) међу мање у Србији, али то га не спутава да својим представама, посебно оним намењеним деци, бележи запажене резултате.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *