АНЕГДОТЕ

АЦО ШАРОВ

Знао је Ацо Шаров да буде врло оригиналан по разним форама које је проваљивао. Давних година пође он за Београд аутобусом, и спакује у једну кожну торбу будилник и онај стари црни гломазни телефон. Аутобус пун путника, а Ацо седи негде на средини… Већина путника спава, неки читају новине, неко гледа кроз прозор… Негде испред Љига почиње да звони будилник у Ацовој торби. Пусти он да звони мало дуже како би скренуо пажњу осталих путника, и када се уверио да већина гледа ка њему, отвара торбу! Левом руком зауставља будилник, а десном вади телефон, диже слушалицу и као почиње разговор. Прича гласно да га већина чује:

  • Па, како где сам? Знаш да путујем за Београд… ево, улазимо у Љиг!
  • … како пада киша? Овде сунчано!…

Док Ацо наставља причу, остали путници га са неверицом гледају, зинули к`о печене главе и не могу да се начуде да има телефон који функционише у аутобусу. По завршетку разговора, Ацо Шаров  поново навије будилник и врти фору у круг…

Оставите одговор