ВРЕМЕПЛОВ

СИМБОЛ КРАЉЕВА

На централном краљевачком Тргу српских ратника налази се Споменик српским ратницима 1912-1918. Иницијатива за изградњу споменика покренута је 1913. године, али је тек 1928. године, на десетогодишњицу завршетка Великог рата Пододбор Удружења резервних официра и ратника, поново интезивирао ту идеју.

Трг Краљева 1930. године

Пре почетка градње споменика, тадашњи председник општине Јовица Стојковић је желео да споменик буде у парку испред цркве Свете тројице (код Музеја), или испред старе касарне Цар Душан (зграда Леснине), док је Алексије Јелисијевић, који је био председник општине док је изградња трајала, заступао идеју да се споменик направи на централном градском тргу. Изгледа да су идеју да се споменик подигне ван централног трга (тада је ту била пијаца) подржавали и власници кафана и хотела којих је на овој локацији било пуно, плашећи се да ће споменик отерати сељаке који су знали да зарађени новац након пијачног дана троше у њиховим кафанама. Ипак, Државни савет је 21. августа 1930. године потврдио првобитну одлуку Суда општине Краљевачке о локацији споменика на централном тргу. Тако је изградња споменика могла да почне.

Данашњи симбол Краљева рађен је по угледу на Споменик браниоцима Београда 1914 -1915, који се налази на Новом гробљу у Београду. Аутор оба споменика био је Роман Верховски, руски уметник, вајари архитекта. Скулптуру војника за споменик у Краљеву излио вајар Живојин Лукић у Београду, у ливници „Јеремић“ на Вождовцу. Власник ливнице Миодраг Паја Јеремић, сведочи да је модел споменика добијен у гипсу, а сам споменик је рађен у деловима, великих седам метара.

Иако је изгледало да све иде по плану, изградњу споменика пратили су 1930 велики новчани проблеми, због чега је на подстицај председника општине Краљево Душана Крстића активиран кредита. Он је био свестан негативног публицитета који изазива неизградња споменика, па је писао Средишној управи Удружења резервних официра и ратника у Београду, где је поред осталог нагласио да је кредит обезбеђен, али да је унутар овдашњег Ратничког удружења дошло до несугласица у погледу новчаних издатака. По њему, због овог неспоразума споменик пет година стоји незавршен на општу срамоту вароши, али и целе отаџбине. Након ове преписке, изградња је 1933. године настављена, али споменик никада није добио коначан изглед, јер на њему нису уграђене мермерне плоче са именима изгинулих ратника 1912 – 1918 из Краљева.

Трг Краљева 1960. године

После Другог светског рата, разна удружења, појединци и „стручњаци“ блиски комунистичкој власти доказивали су да Споменику српским ратницима једноставно није место на градском тргу и да му треба пронаћи пригоднију локацију. Таква је пронађена на војничком гробљу, па је одлуком локалних власти 1. маја 1960. године Споменик српским ратницима померен са главног градског трга на другу локацију. Нису сви Краљевчани немо посматрали овај чин, било је многих који су негодовали, писали дописе, тражили да се Споменик врати у центар града.

Ове иницијативе нису урадиле плодом, све до 1982. године када је донета одлука да се распише референдум. Можда најзаслужнији за ову одлуку био је тадашњи председник Скупштине општине Краљево Бранко Маричић. На референдуму је потпуно очекивано велики број грађана подржао идеју враћања споменика, након чега је одлуком сва три већа СО Краљево од 25. маја 1982. године, спроведено у дело премештање Споменика са гробља на централни градски трг. Споменик је коначно довршен и откривен 29. новембра 1982. године и до данас улепшава центар Краљева.

Оставите одговор