МЕСТА

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

Да бисмо разумели историјат верника католика у Краљеву, треба да вам испричамо једну од ретких прича о католичкој цркви у Краљеву. Прича започиње пуштањем у рад фабрике авиона 12. септембра 1926, када почиње и пријем радника, и то домаћих. Испрва је то била проста радна снага. Французи који су основали фабрику довели су са собом одређени број радника, који се све до краја 1928. године стално увећавао. Недостатак домаће радне снаге држава је решавала на различите начине. Један број стручњака, техничара и инжењера био је пребачен из Војно-техничког завода у Крагујевцу и то је било језгро фабрике. Квалификованих металаца Краљево тада није имало, бар не у значајном броју, а и они којима је располагало били су полуписмени. Зато су довођени радници из читаве државе, нарочито из технички развијенијих крајева – из Хрватске, Словеније, Војводине и Далмације. Тако је после неколико месеци уз сваког француског радника, техничара или инжењера, стајао његов помоћник из Југославије, који је радио и учио, а чим би наш човек научио посао и могао самостално да ради, Француз би се паковао и одлазио кући. Французи су се брзо прилагодили животу у малом заосталом Краљеву. Поред школе коју су основали, настојали су да за њихове верске потребе у Краљеву почне да се гради и црква коју ће уредно посећивати и богато даривати. Французи и Енглези имали су и свог свештеника који је с њима под ведрим небом славио мису. Када је 1923. г. све било припремљено за изградњу фабрике авиона, упоредо су у близини почеле да се подижу и стамбене зграде у данашњој Хајдук-Вељковој, коју Краљевчани и данас зову »Француска колонија«. После подизања фабрике ту се насељавају стручњаци из Француске с члановима својих породица. Сви су били католици, па им је стога било важно да осигурају место где ће се за њих славити миса, јер у Краљеву није било католичке цркве. Та потреба још више се осећала у касарни, где је међу војницима и официрима, као и члановима њихових породица, био приличан број особа из Хрватске и Словеније, углавном католика.

 

С времена на време из Крагујевца је долазио католички свештеник, или, када је он био спречен, неко из Београда, па је миса служена у кругу касарне. Тако је 29. јуна 1929. у Краљево дошао београдски надбискуп Рафаел Родић, кога су на железничкој станици дочекали представници цивилних власти као и бројно грађанство.

Пред тадашње општинске власти убрзо се поставља питање изградње католичке цркве. Тако је у великој сали општине 24. јуна 1931. одржана конференција најугледнијих грађана, представника хуманитарних и културних друштава, с циљем оснивања одбора за подизање католичке цркве у Краљеву. У одбору је било 30 угледних грађана. Обављено је и прикупљање прилога и том приликом сакупљено је 30.000 динара.

 

О томе је обавештена и надбискупија у Београду, која је ангажовала београдског архитекту Катушића за пројекат цркве и жупног стана. Новчана помоћ пристизала је са свих страна и после неколико месеци започели су радови. Општина је одредила локацију на углу Хајдук Вељкове и Обилићеве улице. У радовима су учествовали радници и верници, већином из Краљева, али су им у помоћ пристигли и мајстори из Далмације (одакле су у средњем веку дошли и они који су зидали Студеницу). Све је било готово до 19. новембра 1933. г., када је обављена посвета католичке цркве у Краљеву. Тог дана у цркви се окупило мноштво верника, јер после Крагујевца ово је била једина католичка црква у средњој Србији. Цркву је посветио надбискуп Рафаел Родић, уз асистенцију заменика босанског провинцијала фра Маријана Јаковљевића, гвардијана фрањевачког самостана у Београду фра Јосипа Маркушића, саветника београдског надбискупа проф. Влашића, секретара Надбискупије Лује Чеслара и жупника из Крагујевца Ивана Винодолца.

 

За привременог жупника именован је фра Круно Мисило, који је одмах ступио на дужност. Свечаност је завршена банкетом у хотелу Београд, којем су присуствовали многи званичници цивилних и војних власти. 19. новембра 1933. године стигла су и звона поклоњена од краља Александра, која ће од тада до данашњег дана позивати на мису вернике Краљева, Чачка, Врњачке Бање, Трстеника и Крушевца.Влада Србије одлучила је на данашњој седници да Римокатоличка црква Светог Михаела Арканђела са Жупним домом у Краљеву добије статус споменика културе.

Црква је саграђена 1933. године за потребе великог броја становника католичке вероисповести из Француске, Немачке и западних делова Краљевине Југославије, који су се доселили у Краљево, ради ангажовања у новоформираном Ваздухопловно-техничком заводу.

„Као репрезентативни пример готске сакралне архитектуре велике уметничке и историјске вредности, овај верски објекат заслужио је статус споменика културе“, наводи се у саопштењу Канцеларије за сарадњу са медијима Владе Србије.

април 2019

One thought on “РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *