ВРЕМЕПЛОВ

ВОЗ КОЈИ ЈЕ СПАЈАО ПРИЈАТЕЉЕ

Организовање „Воза братство-јединство“ између Марибора и Краљева, којем су се касније прикључиле и друге општине из Србије и Словеније, проистекло је из догађаја из 1941. године. Настао је спонтано из појединачних послератних посета, сусрета и дописивања изгнаника из Словеније и њихових домаћина из Србије, који су заједно преживели прогоне и геноциде у Другом светском рату.

Манифестација је трајала тачно 28 година и умногоме је допринела сарадњи општина Словеније и Србије. Први воз је из Марибора у Србију кренуо 1961, а последњи 1989. године.

Људи су са железничке станице у Краљеву испраћани уз музику. Играло се коло, и обавезно су се држали говори. Деца су се највише радовала том путовању, а ови старији су углавном као поклоне својим пријатељима из Словеније носили познати краљевачки кајмак и сир. Када би се вратили у Краљево или неки од околних градова, врло често су препричавали како Словенци живе. Било им је то огромно искуство, као да су отишли у неку државу на Западу. Зато су на најсрдачнији начин узвраћали посету пријатељима из Словеније. А они који би се спремали да иду те године у Словенију, месецима би причали свима да иду у Марибор!

Воз је долазио у Краљево у време Октобарских комеморативних свечаности, а у Марибор у време обележавања Дана изгнаника у Словенији. Последњи воз путовао је 1989. године. Али, група од 300 Словенаца желела је да прослави 50-годишњицу поласка првог воза, па су организовано аутобусима, пошто возом нису могли, 2011. године стигли у Краљево. Од тада су поново почеле, иако са далеко мањим бројем људи, узајамне посете Мариборчана и Краљевчана.

Многе породице из Марибора, Цеља, Птуја, Орможа и других околних места морале су с пролећа 1941. године, после масовних нацистичких хапшења, да напусте своје домове и пођу ка Србији. Тако је и Краљево било крајње одредиште многим породицама. Само у јуну и јулу 1941. године пристигло је 17 транспорта са више од 7.000 прогнаних Словенаца. Осим Краљева, стизали су и у Чачак, Горњи Милановац, Ваљево, Ужице, Крушевац… И сви су топлу добродошлицу пронашли међу српским породицама. То је био повод настанка братског дружења Срба и Словенаца.

Оливер Млакар, познати водитељ из периода СФРЈ, имао је само шест година када је за време Другог светског рата стигао у Краљево са избеглицама из Птуја и године рата провео у сеоском домаћинству у селу Адрани. И бивши словеначки председник Милан Кучан као беба је у колони избеглица стигао у околину Краљева, где је провео четири године рата.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *