ЉУДИ

СЕЋАЊЕ НА ЛЕСА КОНОБАРА

Један од оних које памтим по духовитости и сналажљивости је Лесо – Леки конобар од оца радника Фабрике вагона који је био краљевачки боксер и рођак познатог фудбалера Слоге и Марибора, Гила Марковића.

Повисок, сувоњав, блед…  па сам га звао Негатив по оном некада развијеном филму за фото апарате. Увек је био спреман за шалу са добрим чаршијским фазонима, радио је свуда, почињао и прекидао због „гласа“ који га је пратио. Чувена је она: ,,Конобар, један килограм печења!“ , а Лесо поручује 900 грама печења и носи за сто па каже: „Ево кило и двеста, тако се заломило!“. Увек добар за разлику у грамажи, плус на оловку.

Нажалост није више са нама, али ће остати прича из кафане коју је отворио по ко зна који пут у Београдској улици испод Слобовог „ Зеленог венца “…

Запило се неко друштво па кажу: „ Газда, дај бре нешто да једемо!“. Леки им изрецитује јеловник, и они наруче . Преко пута њих седи гост сам за столом, мало ћелав, онако попио неку више, па каже:

„Газда, как`о ти је печење?“.

А, Леки каже: „Одлично, прсте да полижеш!“.

„А, роштиљ?“, поново пита гост

„Одличан!“, каже Леки и додаје: „Ћевапи, ражњићи, пљескавице, џига, ћулбастија, бела и димљена вешалица, кобасице… и све по жељи!“.

„Па, кад` све то имаш лепо, што не једеш нешто, видиш какав си, хоћеш да се прекинеш, пи… ти материна?“.

У кафани прво тајац, а онда смех на сав глас. Касније се препричавало по граду, циркус је био.  Када би га неко питао неко у вези тога, Лесо би рекао: „ Не знам да ли да се смејем или да га нокаутирам!“.

Без обзира на годишње доба, обавезно је петком носио наочаре за сунце уз изговор да не може више да гледа сељаке. Радо се сетим Лекија, често га поменем… без обзира на све што је било и мучило га, због чега је завршио, како је завршио!

 

Раде Миловановић – Куки

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *