ВРЕМЕПЛОВ

НЕКИ ВАЖНИ ДАТУМИ

  • Око 1215. године грађен је манастир Жича. Касније су у Жичи крунисани српски краљеви: Стефан Дечански (прво и друго крунисање), Радослав, Владислав, Урош и Драгутин (два пута). За свако крунисање су пробијана нова врата, кроз која је пролазио само крунисани владар. Та врата су одмах затим зазиђивана, али је у народу остао популарни назив Седмоврата Жича.
  • 1219. године након стицања самосталности српске православне цркве, Св. Сава одређује Жичу за седиште прве српске Архиепископије.
  • 13. век – у ибарској клисури, око 20 км од Краљева, сазидан је средњевековни град – тврдава Маглич.
  • У периоду од 1457. до 1459. године подручје Рудо Поља дефинитивно је пало под турску власт. Први попис становника Рудо Поља обављен је 1476. године.
  • 1570. године први пут се помиње Карановац.
  • 1690. године десила се велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем, која је захватила и Карановац.
  • 1699. године Аустро-турски рат завршен је Карловачким миром, после кога су се Турци свирепо светили српском народу, који је у том рату учествовао на страни Аустрије. Између осталих српских манастира, Турци су опљачкали Студеницу и посекли тамо затечене калуђере.
  • 1718. године између Турске и Аустрије закључен је, на 24 године, Пожаревачки мир, којим је Аустрија добила Србију северно од Западне Мораве, на чијој је левој обали била граница. Тако је Карановац, и у том периоду, остао на турској територији.
  • 1739. године Београдским миром завршио се поновни Аустро-турски рат. Турска је поново овладала Србијом, а у данашњем краљевачком крају опустела су места: Витановац, Витковац, Гледић, Дрлупа, Карановац, Лешево, Милавчић, Опланићи, Печеног, Чукујевац и Бокчиновици (данас Петропоље)…
  • 1789. године за време Кочине крајине, мошти Стефана Првовенчаног су после склањања из манастира Студенице, 8 дана биле сакривене у Карановцу. Исте године, 21. новембра је Аустријска војска ушла у Карановац.
  • Од 1792. до 1798. године куга је покосила становништво Карановца, Београда, Смедерева, Ваљева, Шапца и других градова.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *